BH medijski servis
Leteći razred lektira

Leteći razred lektira – Erich Kaestner: Analiza i kratak sadržaj

Kratak sadržaj

Ukratko lektira “Leteći razred” govori o nesputanosti i retrospektivnom pogledu u odrastanje dječaka i njegovim nadanjima. Sa likovima se u potpunosti poklapa slike nesavršenosti koja postupno razvojem radnje i njenim poteškoćama ima za cilj da čitaocu predoči probleme sa kojima nas ovaj savremeni svijet okružuje i daje nam uvid u razmišljanja onovremenog dječaka ispunjenim radošću, ali i dječačkom znatiželjom kroz piščevo pero izraženo latinicom. Leteći razred je metafora, da se razumijemo i piščeva sloboda da baš taj naslov upotrijebi za knjigu.
 U knjizi Leteci razred koja je po nasem skolskom planu i programu obavezna lektira, govori se o nesputanim djecijim danima punim veselja sale, zaljubljenosti, ali ponekada i tuge.

U pocetku knjige Leteci razred sve djeluje razdragano, razigrano kao u nekoj bajci i djeca bezbrizno koracaju kroz zivot. Ipak jednoga dana sa u skoli u jednom razredu odvija nevjerovatna stvar sa malom djevojcicom po imenu Margaret koja slucajno otkriva svoju tajnu koju je godinama cuvala jer se plasila reakcije drugih…

Leteći razred je roman o društvu dječaka iz petog razreda, koji žive u jednom internatu u Njemačkoj. Njihov igrokaz se naziva “Leteći razred” . Taj igrokaz dječaci pripremaju za Božić. Internat postaje pun zanimljivih događaja.Tu je Johnny, dječak bez roditelja, uvijek gladan Matthias, plašljivi Uli, najbolji učenik petoga razreda Martin, Sebastian i drugi.
Dječaci po priči doktora Beka saznaju da je njegov prijatelj s kojim je bio nerazdvojan zapravo čovjek kojeg su zvali Nepušač. Tako da ponovo spoje Beka i Nepušača. Često dolaze u sukobe s drugim dječacima. Uvjek štite jedni druge. Na kraju je njihov igrokaz uspio, svi su ih pohvalili. Svi su dobili novac od svojih porodica da dođu kući preko praznika. Samo Martin nije jer mu je otac ostao bez posla. Pa mu je doktor Bek dao novca da ode svojoj kući. Svi su bili presretni.

Leteći razred naziv je igre koji dječaci pripremaju za Božić. Internat postaje pozornica zanimljivih zbivanja, a u njemu susrećemo mnogo “Emila” i “Tončeka”. Tu je Johnny, dječak bez roditelja, uvek gladan Matias, plašljivi Uli, najbolji učenik petog razreda Martin, Sebastian i drugi. Dječaci dolaze u sukobe sa starijim đacima, naročito maturantima, ali još u žešće sukobe sa učenicima druge škole, pa se razvija pravi mali rat medu njima. U takvim sukobima dječaci očvršćavaju i uče. Hrabro se bore za ono što je, po njihovom uverenju, pravo. Zanimljiv je odnos učenika i profesora. Vaspitača koji ima najviše razumijevanja za njihove velike i male probleme nazivaju Justus (lat. pravedan).

Gimnazijalci su istrčali napolje iz trpezarije. Napolju je padao sneg. Neki su otišli na igralište igrati hokej, drugi su ostali u svojim sobama. Deca po imenu, Džoni, Martin, Uli, Matijas i Sebastijan su vežbalu božićni igrokaz u gimnastičkoj dvorani. Kad su došli u dvorani su bili maturanti koji su vežbali ples. Martin se naljutio i isterao maturante iz dvorane.

Božićni igrokaz se zvao Leteći razred i mao je pet činova. Opisivao je kako će se školska nastava odvijati u budućnosti. Džoni je bio autor, Martin, scenograf, Sebastian profesor, Uli devojčica a Matijas je bio sveti Petar. Dok su vežbali u dvoranu je ušao Fridolin i rekao da su im učenici ukrali diktate iz nemačkog, a Krojckama zarobili. Krojckamov otac je bio nastavnik nemačkog jezika u gimnaziji. Nastala je pometnja i dečaci su se zabrinuli i smišljali kako osloboditi prijatelja.

Nepušač je bio čovek kojeg su sva deca volela. Imao je trideset pet godina. Zvao se Nepušač jer je živeo u železničkom vagonu i leti i zimi u kojem je bio deo samo za nepušače. Male pločice na kojima je pisalo Nepušači je ostavio u vagonu. Za Božić Džoni mu je trebao predati poklon koji su mu deca kupila. Martin mu je nacrtao sliku po imenu Pustinjak i prikazivala je čoveka kako sedi u vrtu okružen cvećem. Nepušač je živeo sam. Žena i dete su mu umrli i otada se povukao. Bio je po zanimanju doktor i svirao je klavir po obližnjim crkvama. Deca su ga volela kao i doktora Beka. On je bio njihov vaspitač. Zvali su ga Justus, na latinskom znači pravedan. Bio je pravedan i dobar čovek.

Dečaci su došli po savet kod Nepušača i ispričali su mu šta se dogodilo Fridolinu i Krojckamu.
Smislili su plan kako osloboditi prijatelja zajedno sa dečacima nižih razreda. Prvo je Sebastian pokušao nagovoriti gimnazijalca Egerlanda da oslobodi Krojckama međutim ovaj nije hteo. Potom su se dogovorili da će se potući i ako petoškolci pobede moraće im osloboditi prijatelja. Krojckam je bio zarobljen u podrumu kuće Egerlanda, potukli su se Matias i Hajnrih Vaverka. Matias je bio jači i porazio je protivnika. Međutim Egerland je pogazio reč i nije oslobodio Krojckama. Zatim su se dogovorili da se svi zajedno potuku. Samo se Uli najviše bojao jer je bio jako plašljiv dečak, gađali su se grudvama. Dok je borba trajala Matias, Džoni Troc i Martin su otišli u podrum kuće Egerlanda i oslobodili su Krojckama. Nažalost, beležnici su bili spaljeni. Dečaci su se vratili na igralište i dovršili borbu pobedivši protivnike.

Međutim, kad su se vratili u internat lepi Teodor ih je prijavio vaspitaču doktoru Beku. On ih je pozvao u svoju kancelariju. Dečaci su mu ispričali šta se dogodilo. Doktor Bek im je objasnio pravila ponašanja i pitao ih zašto ga nisu pitali za dopuštenje da idu napolje. Dečaci su mu rekli da ih sigurno ne bio pustio pa ga zato nisu ni pitali. Doktor Bek im je ispričao priču o dečaku koji je živeo u internatu i imao bolesnu majku. Svaki dan bi potajno išao obići mamu u bolnici dok ga jedan dečak nije prijavio. Direktor škole ga je kaznio sa dva dana zatvora. Kad je nakon dva dana direktor rekao da ga otključaju u zatvoru je sedeo drugi dečak. Bio je to prijatelj odbeglog dečaka koji je otišao u zatvor samo kako bi dečak mogao otići da poseti bolesnu majku. Kasnije su bili zajedno, studirali su zajedno, stanovali i nisu se razdvajali dok se nisu oženili. Tom prijatelju su umrli žena i dete i on je posle sahrane nestao.

Taj dečak koji je posećivao bolesnu majku je bio doktor Johan Bek. Za kaznu doktor Bek ih je pozvao kao njegove goste u tornju kako bi čavrljali uz kafu. Dečaci su bili presrećni i sve bi učinili za tako dobrog čoveka kao što je doktor Bek. Dok je doktor pričao o svom prijatelju dečaci su shvatili da je to bio Nepušač. Pošto su im spaljeni diktati Martin je morao napraviti popis ocena. Kad je došao do Matijasa on se nije mogao setiti. Predložio je da mu Martin upiše dvojku. Martin i Džoni Troc su odlučili napraviti iznenađenje. Želeli su organizovati susret doktora Beka i Nepušača jer su bili sigurni da su oni prijatelji.

Martin je bio pravi slikar. Nacrtao je sliku koja se zvala Za deset godina. Na slici su bili Martinovi roditelji u kočiji, a Martin je bio kočijaš. Martinovi roditelji su bili siromašni, ali je Martin bio najbolji đak u razredu i super tip. Pre spavanja dečaci su pravili šale, a posebno na račun direktora Grunkerna. Pričali su kako uvek ponavlja jednu te istu dosetku. Neki su sažaljevali direktora, a neki su mu se smejali. Čak je i lepi Teodor govorio da ga ostave na miru. Kad su dečaci uveče pošli na spavanje Matijasu su stavili lavor vode ispod pokrivače. Kad je pošao leći Matijas se zavalio u lavor. On se ljutio, ali je u to došao doktor Bek da proveri da li je sve u redu. Na izlasku dr. Bek im je poželeo laku noć pa su dečaci nakon toga mirno zaspali.

Dečaci su morali priznati nastavniku Krojckamu da su beležnice iz diktata spaljene. Martin mu je dao listu ocena. Krojckam je uvek bio ozbiljan i nije se nikada smejao, a govorio je takve stvari kojim su se morali svi smejati.

Nekoliko spolješnjih dečaka (to su dečaci koji su išli u školu, ali nisu u njoj stanovali) je Ulija strpalo u koš za smeće i obesili ga o dve kuke koje su sluţile za vešanje zemljopisnih karata. Matijas to nije mogao sprečiti jer su ga nekoliko dečaka držali. Kad je ušao u razred nastavnik Krojckam nije uopšte primetio Ulija. Naružio je svog sina Rudija kako nije mogao čuvati beležnice i kritikovao njegove roditelje tj. samog sebe. Sva deca su se tome smejala. Kada je prozvao Ulija da odgovara tek je primetio da visi u košu. Pitao je decu ko je to učinio ali nisu ništa rekli. Zadao je Sebastianu da pedeset puta prepiše rečenicu – “Za svaku nepodopštinu koja se dogodi ne snose krivicu samo oni koji su je počinili nego i oni koji je nisu sprečili”.

Na kraju im je zadao takav diktat da su se svi preznojavali da ga urade. Najviša ocena je bila trojka. Nastavnik Krojckam je sam poneo diktate kući.

Svi dečaci su primili pisma od svojih roditelja i u njima nešto novca. Martin je takođe primio pismo ali nije bilo tako debelo. Voleo ga je čitati na miru bez galame i buke. Matias je odmah vratio dug svojim prijateljima i otišao kupiti kolače. Martin i Džoni su doktora Beka odveli do železničkog vagona u kojem je živio Nepušač. Napokon su se srela dva prijatelja nakon toliko godina.

Pretposlednja proba Letećeg razreda počela je pravom gozbom. Matias je kupio hrpu kolača i sve pojeo. Uli je na probu doneo kišobran i nije hteo uzeti niti jedan kolačić. Dečaci su uvežbali igrokaz i svih pet činova odigrali bez greške. Dok su oni uvežbavali postavljanje kulisa Uli se izvukao i otišao na igralište gde ga je čekalo pedesetak dece. Popeo se na merdevine koje su bile na železničkim vrtanicama. Spazivši da nema Ulija dečaci su se setili da im je rekao Uli nešto najavio za tri sata i pojurili su prema igralištu. Ali je već bilo kasno. Uli je rastvorio kišobran i bacio se. Matias, Sebastian, Džoni i Martin su se okupili oko njega. Brzo su pozvali bolničarku i otišli po Nepušača. Na svu sreću Uli se nije puno povredio već je samo slomio nogu. Iako je doktor Bek isprva bio ljut na kraju je rekao da možda njegov skok i nije bio tako lud jer je bolje slomiti nogu nego da celi život strepiti da do tebe ne drže.

Martin je konačno uzeo svoje pismo u ruke. U pismu je bilo samo pet maraka na šta je Martin osetio slabost. Majka mu je pisala da je otac izgubio posao i da mu ne može više novaca poslati. Morao je ostati u internatu. Poštom mu je poslala paketić i u njemu darove koje je trebao dobiti ispod bora. Martin je na kraju zaplakao iako zapravo nije smeo. Svi su govorili da je Uli prava junačina, samo je Sebastian tvrdio da to nema veze sa smelošću. Govorio je da se i on boji, ali da je pametan i da pazi da drugi to ne vide. Sebastian i nije baš imao drugih prijatelja. Uvek je govorio podrugljivo i čudno.

Sebastian je upitao Džonija ko će igrati Ulijevu ulogu. Otišli su do Martinove sobe i pitali ga. Međutim Martin nije puno pričao već je bio zamišljen. Na kraju su našli dečaka po imenu Šteker. On je glumio devojčicu. Matias je bio tužan što ne može ostali u internatu zajedno sa Ulijem. Justus mu nije dozvolio jer će tu biti Džoni i doći će Ulijevi roditelji. Stalno je bio uz Ulija i govorio mu da se divi njegovoj hrabrosti. Doktor Bek je otišao u grad u gostionicu koja se zvala “K poslednjoj kosti”. U toj gostionici Nepušač je svirao klavir. Njih dvojica su zajedno popili piće i prisećali se starih dana. Doktor je ponudio Nepušaču da radi kao lekar umesto starog zdravstvenog savetnika Hartviga. Nepušač je pristao, ali je i dalje ostao živeti u svojem vagonu. Martin je napisao pismo svojoj majci i ubacio ga u poštanski sandučić. U pismu je napisao da mu je žao što ne može doći kući, ali da se on ne da i da neće plakati. Rekao im je da će im poslati sliku u pismu i da ne budu tužni jer će on sigurno uživati na sankanju.

Dvadeset treći decembar je bio zadnji dan nastave i nastavnici nisu hteli ispitivati decu već su samo čitali priče. Na poslednjem času učenici petog razreda imali su zemljopis, kod doktora Beka. On je doneo knjigu u kojoj su bile najlepše basne. Svi su čitali, pa i Martin koji je zamuckivao kao da je tek naučio čitati. U sebi je stalno ponavljao da je plač strogo zabranjen. Justusu je to bilo čudno. Poštar je Martinu doneo paket koji je on odmah stavio u svoj ormarić to je video Matias i bilo mu je čudno da sada primi paket od kuće, ali mu je Martin rekao da je to čisto rublje. Deca su užurbano kupovala darove svojim roditeljima, samo je Martin bio tužan i nesrećan jer nije mogao ići kući. Svoje poštanske markice je zamenio sa novčićima. Nije znao kako će izdržati četrnaest dana a da ne zaplače.

Dečaci su održali generalnu probu i svi su bili odlični, samo je Martin izgovarao tekst kao da misli na nešto drugo. Uliju su rekli da će ga zameniti Šteker učenik trećeg razreda i da se ne može sa njim upoređivati. Uli je stalno davao čokoladice Matijasu. Na dan predstave sva su se deca okupila i svi nastavnici. Čak je i Nepušač došao. Izvedba je bila odlična i svi su bili zadovoljni. Doktor Bek im se zahvalio i pred svima predložio Nepušaču koji se zvao Robert Uthoft da radi kao lekar u njegovoj školi. On je pristao. Džoni mu je dao poklon koji su mu kupili, a Nepušač se njemu i ostaloj četvorici zahvalio.

Uveče dok je doktor Bek obilazio spavaonice čuo je kako Martin u snu ponavlja da je plač strogo zabranjen, što je ga veoma zabrinulo. Kad su svi dečaci otišli kući ostao je Martin sam na ivici plača. Justus je ga video i tražio od njega da mu ispriča zašto je tako tužan. Doktor Bek mu je dao 20 maraka i rekao mu da ne treba vraćati. Martin se ispočetka opirao ali je na kraju morao prihvatiti. Sav presrećan otišao je kupiti poklone svojim roditeljima i otišao kući.

Ugledavši ga roditelji su bili presrećni kao i Martin. Od velike zahvalnosti Martinovi roditelji su poslali pismo zahvalnosti doktoru Beku. Zajedno su odneli pismo na stanicu i ubacili ga u poštanski sandučić.

Martin je bio presrećan i zaželeo je jednu želju a to je da on, mama, tata, Justus i Nepušač, Džoni, Matias, Uli i Sebastian budu u životu vrlo, vrlo srećni jer je to najvažnije.

LIKOVI

SEBASTIJAN-pametan dječak,uvijek spreman svojom dosjetkom ublažiti situaciju,govori drugovima:”Ja sam neobično plašljiv.Ali ja sam pametan čovjek i ne dopuštam da se to na meni primijeti.Meni moj nedostatak hrabrosti ne smeta osobito.Niti se zbog toga stidim…Znam da svaki čovjek ima svoje mane i slabosti.”

JOHANN BOCH-JASTUS-vaspitač u internatu,predaje geografiju.Ne kažnjava dječake kada pobjegnu iz internata jer se sjeća kako je on isto tako radio u svom djetinjstvu sa svojim najboljim prijateljem.Za Božićni poklon dječaci su ga ponovno spojili sa njegovim prijeteljem koji je davno nestao.Daje Martinu 20 maraka kako bi posjetio roditelje za Božić.

DŽONI TROC-Polu amerikanac kojeg je otac poslao u Njemačku,pod izgovorom da će ga dočekati nana i djed. Jedna obitelj ga je udomila ali se nije mogla brinuti o njemu pa su ga poslali u internat.Tamo je napisao Božićni igrokaz “Leteći razred”,kojeg su dječaci pripremali za Božić.

MARTIN TALER-“Martin je bez dvojbe najneobičniji prvak razreda u Evropi.Užasno je marljiv,a ipak nije štreber.Otkad je u ovoj školi,najbolji je u razredu,pa ipak sudjeluje s nama u svakoj ozbiljnoj tuči.”

Pred Božić su mu roditelji poslali pismo u kojem su mu opisali situaciju kod kuće i kako nemaju novaca da mu obezbijede put.Ne trpi nepravdu i nikome ne dopušta da mu naređuje,ako je on u pravu bori se kao lav.

NEPUŠAČ-Robert Uthoft-ljekar

“Nepušačem su nazvali jednog čovjeka čije pravo ime nisu ni znali.Nisu ga nazvali Nepušačem zato što nije pušio ,štaviše, pušio je vrlo mnogo.”Nazvali su ga nepušačem jer je živio u željezničkom vagonu ispisanom natpisima “nepušač”.On je davno nestali prijatelj doktora Beka,koji mu je u djetinjstvu pomogao da pobjegne iz internata kako bi posjetio bolesnu majku.Nakon smrti žene i djeteta,za koju se on osjećao krivim jer je bio ljekar,napustio je posao ljekara i nestao.

Kompozicija djela

UVOD- Majka daje naređenje autoru da sastavi božićnu priču,ukoliko je ne sastavi do Božića zabranila mu je da se vrati kući. Autor pronalazi svoju inspiraciju u podnožju Cugšpica koji ga podsjeća na zimu.

ZAPLET-Autor počinje svoju knjigu pričom o Džoniju-dječaku kojeg su roditelji napustili.Neki ljudi su ga udomili ali se nisu mogli brinuti o njemu pa su ga poslali u internat.Tamo nalazi prijatelje koje ga vode u mnoge pustolovine.

VRHUNAC-Džoni napiše Božićni igrokaz kojeg su dječaci pripremali za Božić.U međuvremenu realci otmu dječaka koji je čuvao diktate što gimnazijalce dovodi u nezgodan položaj i moraju da bježe iz škole da bi ga spasili.

RASPLET-Doktor Bek ne kažnjava dječake nego im ispriča priču u kojoj je on u svom djetinjstvu bio isti kao i ovi dječaci.To daje ideju dječacima da njihovom prijatelju Nepušaču za poklon dovedu njegovog prijatelja iz djetinjstva.

KRAJ-Igrokaz je prošao veoma dobro,nastavnici su bili jako ponosni, a doktor Bek je svom prijatelju Nepušaču našao posao ljekara.Pošto Martin nije imao novaca za put,Bek mu daje 20 maraka da posjeti roditelje.Svi sretni odu kući za Božić dok Uli ostane u krevetu zbog svoje vratolomije.Nakon što je završio Božićnu priču autor sreće Džonija u Berlinu i priča mu o svojoj Božićnoj priči o njegovoj družini i njihovim nestašlucima.

Mjesto radnje

Gornja Bavarska (njem. Oberbayern) je jedan od sedam administrativnih regiona nemačke države Bavarska. Nalazi se u južnom delu Bavarske oko grada Minhena. Gornja Bavarska je podeljena na četiri regiona -{Planungsverband}-): Ingolštat, Minhen, Oberland i Sidoštoberbajern.

Kirchberg je mjesto koje se nalazi u njemačkom kotaru Rhein-Hunsrück-Kreis, unutar savezne pokrajine Falačko Porajnje. Mjesto je poznato po tome što je 10 km istočno od njega smještena međunarodna zračna luka Frankfurt-Hahn

NAŠE MIŠLJENJE

Onima koji su ostali u Njemačkoj često je zabranjivano objavljivanje njihovih djela. Bolno je bilo saznanje da su upravo studenti bili ti koji su pomogli u paljenju knjiga tog maja 1933.

Bilješka o piscu

Erich Kaestner jedan je od najboljih i najcjenjenijih njemačkih pisaca za djecu. Rođen je 23. 2. 1899. godine u Dresdenu. Studirao je germanistiku i romanistiku te doktorirao iz filozofije. Neko vrijeme bavio se novinarstvom. Dobitnik je međunarodnih književnih nagrada. Godine 1933. njegove su knjige zabranjene i spaljivane. Osim djela za djecu, pisao je i epigrame i drame. Slabo je bio poznat izvan njemačkog govornog prostora sve dok nije napisao dječji roman Emil i detektivi koji je odmah doživio uspjeh u čitavom svijetu. Nakon uspjeha slijedi mnogo književnih uradaka, a najznačajniji su BlizankeTonček i TočkicaLeteći razredDon KihotEmil i tri blizancaMačak u čizmama… Erich Kaestner dobitnik je više književnih nagrada, među njima i Andersenove. Cijeli život proveo je u Njemačkoj gdje je i umro 29. 7. 1974. u Münchenu.

Add comment

Your Header Sidebar area is currently empty. Hurry up and add some widgets.