BH medijski servis
Nečista krv lektira

Nečista krv lektira – Borislav Stanković: Analiza i kratak sadržaj

Kratak sadržaj

Sofka je glavni lik, radnja romana se vrti oko nje i bazira na njen zivot – ona je srediste zbivanja. Neobicne,savrsene lepote, drskog pogleda jako je privlacila ali istovremeno i plasila muskarce. Biserno bele puti,zanosnih oblina, duge bujne crne kose;jednostavno plenila je svojom pojavom. Aristokratskog drzanja, odgojena tako da misli da je iznad svih, da joj ostale devojke nisu ni blizu. Kada bi onako izazovno setala dvoristem ili stajala na kapiji, prodorno je posmatrala muskarce ne krijuci pogled, obraza rumenih zbog vrele krvi koja je tekla njenim venama. Cesto je nocu razmisljala o svojoj necistoj krvi, sanjala bi cudne snove od kojih se budila oblivena znojem, tesko disuci. Odrasla je sa majkom, dok je otac za nju bio stranac, jer je retko dolazio. Efendi Mita je retko dolazio, ali je jako voleo svoju kcer Sofku. Njena majka se trudila da svojoj jedinici nadoknadi svu potrebnu ljubav ali i materijalne stvari koje cine svaku devojku srecnom: raskosne haljine, ukrase…

Dakle, lagodan zivot, zaduzivanjem kod nekadasnjih seljaka. Tako Sofka nikada nije osetila ni saznala koliko je zapravo njena porodica osiromasila. Kao i svaka devojka, mastala je o svom buducem suprugu, o braku iz ljubavi. Za nju je bio veliki sok kada je otac odlucio da je uda za dvanaestogodisnjeg decaka Tomcu. Njeni snovi su se srusili u trenu, najpre je kategoricno odbijala, ali kasnije svesno pristaje da se zrtvuje radi materijalnog spasenja svoje porodice, iz ljubavi i postovanja prema ocu. Njen zivot uz Tomcu bio je u jednom periodu jako srecan, pun ljubavi. Medjutim, otac joj po drugi put u zivotu rusi snove i remeti harmoniju. Njen zivot od trena kada je Efendi Mita trazio ostatak novca od Tomce, krenuo silaznom putanjom u beskraj. Trpela je ponizenja i udarce, cesto bivala u potpunosti opijena da bi pobegla od stvarnosti. Predala se svojoj necistoj krvi, pozivala sluge u svoje odaje… Deca su joj se radjala degenericna, bleda i bolesna. Necista krv se prenela i na njeno potomstvo. Spas vise nije postojao, kao ni izlaz iz te bolne situacije.

Jedan mlad zivot je unisten. I pre pocetka Sofka je dozivela kraj. Dozivela je tezak slom i vise se nije oporavila, niti se trudila da joj bude bolje. Predala se, izgubila svu svoju lepotu, izgubila svetlo na kraju tunela. Nemilosrdno je unistena kao zena, kao majka, kao individua. Zaista tragicna sudbina!

Analiza likova

Sofka – glavna junakinja i ličnost kroz koju se ispreliću novac, moral i želja. Priroda joj je podarila izuzetnu lepotu, ali bila je i pametna i ponosna. Iako je bila hladne glave, bila je dobre duše. Znala je za sudbinu svoje porodice i već je u mladim danima naslućivala da će i njena sudbina biti posebna kao i sudbina svih njenih predaka. Bila je drugačija od svojih vršnjakinja i nije im bila zavidna. Znala je da neće moći lako da nađe muža koji će joj biti ravan pa je dane provodila u maštanjima. Muče je snovi koji raspiruju strasti, a ne može da ih zadovolji. Iz tih razloga sve više se posvećivala domaćinstvu i pomagala majci da lakše preživi svakodnevnicu. Otac je često izbivao pa su ona i majka teško živele. Ipak, odlučila je da podupre majku u lažima kojima je opravdala izostanak oca. Kada je otac konačno stigao odlučio je da je proda seljaku koji je za nju dao najbolju ponudu. Bila je time jako uvređena jer joj ništa nije rekao, ali odlučila je prihvatiti ulogu kojom je postala spasiteljica porodice. Odluči da i ovog puta bude veća od običnih – prihvatila je brak te se prilagodila životu u seljačkoj sredini. Bila je spremna na sve kako bi usrećila oca.

Gazdu Marka je prihvatila kao nešto što mora prihvatiti. Prijala joj je njegova pažnja, ali i darovi. U tome je videla brižnog budućeg oca. No, s vremenom se rodila intima koju nitko od njih dvoje nije primetio. Sve dok nije bilo prekasno. Na slavlju je postala svesna svoje naklonosti prema njemu, kao žene prema muškarcu. Ali znala je da se to kosi s moralima pa se povlači iako je osećala veliku erotsku želju. Nakon što je Marko umro, posvetila se porodici, ali i mužu u kojem je konačno mogla da uživa. Uživala je u maštanjima o budućnosti. Ali, ponovo se novac i moral lome preko nje. Osećala je obvezu prema ocu pa nije mogla da ga otere kada je došao po novac za nju. Na kraju je prihvatila svoju sudbinu, pomirila se s njom i više nije marila za ništa – niti za novac, niti za ljubav, društvo ni porodicu.

Efendi – Mita – rodio se kao veliki gospodar. No, s vremenom je nestalo bogatstva, a on nije bio naviknut na život u siromaštvu. Navikao je na lagodan život i na upravljenje tuđim životima. Svoju ženu Todoru i ćerku Sofku smatrao je svojim vlasništvom i za njega je bilo normalno da on upravlja njihovim životima. U njihovom društvu uživao je kada je bio raspoložen, no zanemarivao ih i je zaboravljao kada su mu smetale. Isto tako smatrao je da može njima raspolagati kada mu se prohtelo. Nije ga smetalo što će da proda ćerku, a sve zbog novca. Isto tako, nije birao, zanimalo ga je samo da je proda onome tko ponudi više novca. Jako je uznemiren zbog siromaštva koje mu je pretilo.

Često je posezao za alkoholom, upravo iz razloga da što lakše podnese celokupnu situaciju. Prema Marku je bio ljubazan i odnosio se prema njemu kao prema sebi ravnom. No, unutra ga je izjedalo to što se morao da sprijatelji s nekim seljakom, a sve zbog novca koji mu je nedostajao. Nije voleo da svoje ime poveže sa seljačkim. Svoju ćerku je dva puta gurnuo u propast. Kada ju je dao gazdi Marku za snahu i kada je od njenog muža Tomče za nju tražio novac. Gledao je na seljake s visine, a ustvari je on bio niži od njih jer ih je vređao i smatrao da su manje vredni od njega, a s druge je strane tražio novac od njih jer nije imao za život.

Gazda Marko – seljak naviknut na siromašan život. No, zbog zbog svojih sposobnosti, hrabrosti i snage se obogatio. Imao je veliku porodicu i sva odgovornost za nju bila je na njemu. Zbog njegove odluke svi oni doselili su se iz Turske u njegovu kuću. Želi da im omogući lep život u novoj sredini, ali i ugled pa je svog sina želio da veže za cenjenu porodicu tako da ga oženi gospodnskom ćerkom. Ta ćerka bila je lepa Sofka. Budućoj snaji želio je da omogući što lagodniji život kako bi ona mogla da podnese seljački život pa ju je darivao poklonima. Bio je ponosan na njenu lepotu, poreklo i držanje, jako ju je cenio, pitao ju je za mišljenje i htio je da joj udovolji u svemu. Na venčanju svoga sina i Sofke, zbog rakije i celokupne situacije, postao je svestan kako je očaran Sofkom i kako je voli, ali ne može da je ima. U selu je običaj bio da svekar provede sa snahom prvu bračnu noć, no bio je svestan da takav običaj može u gradu da izazove zgražanje. Trgala ga je želja za Sofkom i dobrobit porodice pa je odlučio da pobegne iz grada gde je naposletku i umro.

Tema:

Tema ovog djela je težak život Sofke, koji je u početku bio raskošan i ugodan, da bi se poslije očeve propasti završio tragično i bolno za njih.

Žalosna sudbina onemogućenih ljudi koji, usprkos svojim silnim žudnjama, popuste pred zakonima patrijarhalnog morala zadovoljavajući obaveze koje je to društvo postavilo. Oni postaju robne žrtve koji su za cijeli život okrivljeni i lišeni vlastitih radosti.

Kritike:
Stanković je davao tragične sudbine ljudi i žena u jednom minulom vremenu, u jednom društvu koje se gasilo i osipalo pred njegovim očima, ali ogorčen nakaznim ćiftinskim moralom građanske klase u nastupanju, zbog koga je i sam u životu patio, on nije uspio da patrijarhalnom svijetu suprotstavi neki drugi, svjetliji, čovječniji, bolji. Centar njegovih preokupacija su gotovo uvijek tragične ličnosti u okvirima kojima je vezana osobna sreća. Ljubav kao jedno od najsadržajnijih i najkompleksnijih ljudskih osjećanja, je najčešći i gotovo jedini njegov motiv; a sve ostalo je samo okvir, pozadina, tlo na kome se dešavaju krupne i bolne ljudske tragedije. Njegovo djelo je prožeto ljubavlju prema čovjeku. Svi njegovi ženski likovi nesretni su i tragični na isti način, presječeni i zgužvani životom koji se usprkos njihovim skrivenim snovima, razvijao po volji neke jače sile, nekog surovijeg morala patrijarhalne zajednice. Sav taj moral nalazi se pod još većom tiranijom, pod mišljenjem čaršije i što će svijet reći. U djelu Borislava Stankovića čovjek je izložen ne samo sukobu sa okolinom, već i sukobu sa samim sobom, sa svojim nagonima, potvrđujući često svoju ljudskost u više ili manje prigušenoj ljubavnoj žudnji. Sve njegove ličnosti opterećene su zahtjevima “krvi”, silnim neodoljivim zahtjevima koji ostajući nezadovoljni prouzrokuju tragedije.

Bilješke o piscu


Borislav Stanković (1876. – 1927.) rođen je u Vranju, u siromašnoj zanatlijskoj porodici. Školovao se u Vranju i Nišu, a završio je pravni fakultet u Beogradu. Zbog raznih neprilika u koje je zapadao, gotovo stalno je bio u sukobu sa Beogradskom čaršijom i ćitinskim moralom. Borislav Stanković bio je plodan pisac. Njegova najpoznatija djela su pripovijetke: Iz starog evanđelja, stari dani, Božji ljudi, Pokojnikova žena; romani: Nečista krv, Gazda Mladen i Pevci (koje nije završio); i drame: Koštana, Tašana i Jovče, te memoari: Pod okupacijom. Književni rad započeo je u vrijeme kada se u srpskoj književnosti vršio nagli zaokret prema Evropi. Kao i mnogi njegovi vršnjaci, boravio je u Parizu, ali taj boravak nije imao nikakva odjeka u njegovom književnom stvaralaštvu.

Add comment

Your Header Sidebar area is currently empty. Hurry up and add some widgets.